Jedna pesma za one koji su otišli...

Odlasci
  Otišli su mnogi od mene
a ja im nisam posvetio pesme
niti išta napisao
hoću to da promenim
hoću da znate
koliko vas volim
i da mi trebate
ne samo da me znate
ne samo da me se sećate
ne samo da za 200 godina
vaši potomci na nekoj umrljanoj slici
vide moje lice i možda se zapitaju
"Ko je ovo?"
neće biti odgovara
ali biće ljubavi
sada i ovde
u svim vremenskim zonama
na svim mestima na ovoj planeti
koja možda neće biti uzvraćena
ali ostaje i kad moja prašina
prestane da hrani crve.

Evo pesama koje sam napisao pre nešto više od godinu dana, ne sećam se više ni kojim povodom. Imam samo datum - 03.01. Što znači da je u pitanju post-novogodišnje mračenje ;)

Pregled stanja

danas sam slučano ili sudbinom vođen

video slike iz svog detinjstva

napor moje majke da u nekakav tok

složi sve one zabeležene trenutke koje smo voleli

ja ih se ne sećam

samo slike govore da se to nekada desilo, i da je nekada

postojala jedna beba Uroš sa velikim očima

koja je gledala svet širom zatvorenih očiju

i koja je plakala prvih godinu dana bez prestanka

i ona samo prestala da plače

i prestala da govori

i tako je bilo prvih šesnest godina dok nije napisao svoju prvu pesmu

posvećenu jednoj bivšoj devojci

posle toga

glas mu više nije bio potreban, imao je pesme, priče, scenu...

hiljade načina da pokaže da ovom svetu

treba još neko ko će reći da je hiljadu broj, ali ne i čega...

Pesma po pesma

verujem da se pesme kao i romani pišu malo po malo

kap po kap, kao i kamen po kamen

graditi grad nije lako

graditi svet je još teže

ali stvoriti sve iz glave, sa maštom kao ciglama, i realnošću kao vezivom

ponekad je teže od hiljade selidbi sa sprata na sprat

moj život staje u jednu kutiju

moja kutija staje u jednu torbu

i svaka torba nosi po jedan multiverzum

u mesta gde se ostavlja prtljag

u božanskim fabrikama u kojima rade sve naše iluzije

jer je njihvoa svrha da mi ne zaboravimo ko smo.

Tamna materija

Tvoj trenutak je sve.

Ili sve što se može doneti i ne zaboraviti.

Nekada sam voleo sve i voleo svakog

Sada sam sam

Sada sam tužan i sav taj svet je nekako nestao

Ja više ne poznajem sebe

Ja ne poznajem ko sam i gde zapravo idem i kuda sve to vodi

Tama je svuda

Oprosti mi...