spavaš
li noćas?
naravno
svi
ljudi kojima se ne uvrće utroba spavanju
sva
bića koja veruju u sutra dremaju
ja
ne mogu da spavam
gledam
u mrak
brojim
crtice svetla
slušam
nju kako diše
i
čekam
nema
ničeg što može da umiri tišinu
u
kojoj plivam
otvorim
usta da viknem
pa
se predomislim
ustanem
i odem u drugu sobu
ostavim
nju da sni
u
drugim sobama ja isto
tišina
i
strah
i
mnogo tuge,
zalepljene
kao žvaka ispod školske klupe
nema
ničega što može da utiša tugu
u
kojoj se davim
lupkam
po nameštaju
prstima
tražim ritam
osluškujem
zvuk
koji kaže da je vreme
sve
što čujem je budilnik
satima
unapred
i
čekam
čekam
da vreme prestane da bude „sada“
i
postane „onda“
kao
što sam ja prestao da budem „ovde“
i
postao „svugde“
zvuk
koji osluškujem,
je
lokacija na duši sveta,
GPS
koji mi kaže da sam stigao
na
mesto koje moram odmah da zaboravim…
