Recept za Slavu i Zvezde

Dugo mi je trebalo da otkrijem recept,

Mada, sada izgleda poptuno jednostavno,

Jednostavno, ali i besmisleno,

Kao i moja prošlost i tvoja sadašnjost

Dva metra crvenog tepiha,

Tri blica sa idot aparata,

Kostim u obliku grožđa,

Čarobni pasulj za guranje u nos,

Dečko Režiser ili Lažni glumac,

Uložak (iskorišćeni)

Zasaterli test za trudnoću,

Tarot karte za jednokratnu upotrebu

GSB karta za osećanje pripadnosti,

Papiri za crtanje mašte i štampanje gluposti,

Internet za slanje poruka vanzemaljcima

Bivši za podsećanje na pakao,

Bivša za prevazilaženje slabosti,

Demoni i Đavoli koji ne odlaze,

Patnja kao opravdanje i posledica,

Starci za viđenje moguće budućnosti,

Bebe za otkrivanje neželjenih suza,

Dve stolice različitih boja i smisla,

Kompjuter sa spiritulanim konceptom,

Mobilni bez koncepta – samo tako...

I Ti i Ja,

Da ne zaboravimo da je ekstrem jednak samoći

A Balans druga reć za smrt...

Jedna pesma taj dan... znači da je baš bolelo...

Raspad

Kako sam se danas užasno osećao.

Otkrio sam da si otkrila ko sam.

Posle toga smo vodili ljubav

Ali, beše prekasno...

Video sam ko sam i šta sam,

Saznao sam da su me drugi nadmašili

Da više nisam ispred – stagniram i zaostajem,

I da iluzije nikad ne postaju stvarnost

Možda to i nije tako loše,

Možda ima i neke pravde u svemu tome...

Ali ja ne znam, ne razumem, umoran sam,

Umoran, zaista

Svi živimo od iluzija,

I nadamo se da drugi veruju u njih onako kako i mi verujemo

Pesma u prolazu

Mlade Ruskinje

U jednom prolazu između zgrada,

Spazih mlade Ruskinje.

Puše i pljuju.

Cigare i pljuvačku.

Pričaju ruski,

i smeju se ljudski.

Iz tih cigara, sluzi, reči i osmeha

Jednog dana izroniće žene, divne žene.

Samo neće stajati u prolazu kroz koji bi ja mogao da naiđem...

Napisao jula 2004. godine...

Dodir

Juče, ušla si u moju sobu.

U roze majici i lakim patikama.

Nosila si sreću u rukama,

Zavideo sam ti…

Danas, kročila si u moj stan,

Sa mržnjom u očima i crnim čizmama.

Držala si moje srce u zubima,

Verovao sam ti…

Sutra, stupićeš ko zna gde,

Tamo gde odlučim da posadim svoje korenje

Ili negde gde nema plodne zemlje za dvoje…

Bez objašnjenja, samo sa izborom.

Mojim ili Tvojim, kao da je bitno…

Reka u kojoj se utopio Svemir

Niko ne zna zašto reke teku.

Da bi se ulile u more,

Da bi odnele tugu,

Da bi pronele sreću,

Reke postoje samo zbog nas,

Zašto bi voda tekla inače.

Nije to polkon Svevišnjeg,

Već samo odraz nas samih…

Ljudi su kao reke:

Putuju, i nose mnogo toga sa sobom…

A onda se put okonča u okeanu

Tamo gde sve postaje besmisleno.

  

Blue Hotel

Odseo sam u sobi sa dva kreveta,

Ali, bio sam sam…

Sanjao sam bivšu kako prede vunu,

Ali, nije mi bilo toplije…

Probudio sam se i ugledao te

Sa mirom na usnama, prvi put…

Da li znaš da te sada mrzim,

Kao što sam te nekad voleo

Ili beše obrnuto?

Život sa Filozofom

Jedna prijateljica, filozof, mi je rekla:

‘Život je besmislen, ali čovek mu daje smisao’

Došavši kući, prvu stvar koju sam uradio

Bila je da nacrtam autoportret.

Ista prijateljica mi je saopštila:

‘Sva patnja sada, deo je sreće koja je postojala nekada’

Vrativši se, odmah sam spalio sopstveni dom,

Sa sve autoportretom.

Na kraju, izgovorila je još ovo:

‘Šta god radio, ne možeš svom životu dodati još jedan dan’

Otišao sam u pordavnicu i kupio sve kalendare,

I označio kraj svakog meseca na njima

Posetio sam je radi kafe i ćaskanja,

A otkrio smisao života:

Nema ga, pati zbog toga, nadaj se skorom kraju!

Pesma iz 2006. godine...

Život

Život je čudna stvar.

Jednog jutra se probudiš

I kažeš: „danas sam odrastao“

I odeš i zaposliš se.

Život je smešna stvar:

Vratiš se sa posla,

I kažeš: „danas sam nešto radio.“

I legneš da odspavaš popodne.

Život je potpuno ludilo:

Probudiš se uveče,

I kažeš: „San je drugo lice smrti.“

I odjebeš sve…