broj sedam

Ponekad

Ponekad,

Kada uveče sediš kući,

Gledajući kroz prozor,

Da li vidiš isto što i ja?

Ljude kako jure,

Svetla sa prozora,

Senke po uglovima,

Životinje po trotoarima,

Da li čuješ isto što i ja?

Buku kao melodiju,

Uzdahe i smeh,

Viku i bes,

I sve što je tu…

Ponekad,

Da li osećaš što i ja?

Dramu u srcu bližnjih,

Saznanje o oslobađanju slobode,

Lepotu koja produžava dah,

Nemoć pred snagom iskrenosti.

Samo ponekad,

Umesto kroz prozor,

Pogledaj u sebe,

I videćeš sebe

Kako gledaš u mene,

I mene

Slepog,

Sa osmehom na usnama,

I srcem u rukama.