Krugovi

ljudi sede u krugovima

odlučuju

većaju

sanjaju

nisu drveće

misle da nisu drveće

pomeraju samo grane i misle da je to kretanje

korenje im seže do srca zemlje

stari su

okrutni

i veruju u mudrost

iako je ne poseduju

njihovi snovi su za mene košmari

odluke su im kao čekići

većanja poput otrova u ušima

užas

užas

užas

kako sam dospeo u krug

onih koji veruju da znaju

i da razumeju druge

bolje nego sebe

ljudi sede u krugovima

smišljaju

planiraju

žele

piju vodu iz dalekih planina

srču tamne napitke

veruju u bolje sutra

jedino moguće sutra

ono što smisle

stave na papir

požele da bude realno

za mene je agonija

užas

užas

užas

ja nisam drvo

mogu da se pomerim

napustim ih sve

s osmehom i nadom

ostavljam im plamen u očima

neka izgore u njemu

ja hoću samo da ponovo osetim

miris duvana u rana jutra

dok mi kafu prinosi sanjivi kelner

a moje srce raduje se

novom danu

užasu

koji mogu da podnesem

Crtice

ovo su moje crtice

crtam ih od kad sam bio mali

imam sveske ispunjene crticama

prazne su

kao da neko igra „vešala“

danima

mesecima

godinama...

namerno ih nižem

jednu pored druge

kriju slova

kriju reči

kriju moje misli

kriju mene

sve što sam sanjao

sve što sam osetio

sve što sam pomislio

zapisano je

srcem mojim

tugom mojom

usamljenošću mojom

sve je tu

iznad tih sitnih poteza olovkom

upišite slova

ili ako vam je lakše

nacrtajte vešala

i zaigrajte se

možete ispisati čitav moj život

u samo nekoliko poteza.

Danas

Gori li svet danas?

nisam gledao kroz prozor

bio sam zauzet

brojanjem spajalica u pepeljari

Da li je to miris požara?

možda grešim, samo mi se čini

neko je ostavio peglu uključenu,

neko ko se spremao za posao

Odakle onaj dim iza brda?

gust i velik za ovo doba godine

neko želi da bude primećen

da svi pokažu tamo i kažu

- Gledajte!

svi bi se okrenuli,

i ja ću bih se okrenuo i pogledao tamo

dima više nema

razvejao ga je vetar, raširio pepeo i miris svuda okolo.

Svet gori

oko mene

i u meni

ali to niko ne vidi

samo osećam miris,

samo vidim tragove dima,

neuhvatljivog poput vremena.

Svet gori

ne tražim kako da ga ugasim

samo da otkrijem odakle je sve počelo...