OVO JE SPARTA

Poezija i kratke priče pisane od 1997. godine do danas,
uz manje ili veće pauze,
uspone i padove,
i najviše reči znanih u tom trenutku...

Monday, February 22, 2016

Bez spavanja

spavaš li noćas?
naravno
svi ljudi kojima se ne uvrće utroba spavanju
sva bića koja veruju u sutra dremaju

ja ne mogu da spavam
gledam u mrak
brojim crtice svetla
slušam nju kako diše

i čekam

nema ničeg što može da umiri tišinu
u kojoj plivam

otvorim usta da viknem
pa se predomislim
ustanem i odem u drugu sobu
ostavim nju da sni

u drugim sobama ja isto
tišina
i strah
i mnogo tuge,
zalepljene kao žvaka ispod školske klupe

nema ničega što može da utiša tugu
u kojoj se davim

lupkam po nameštaju
prstima tražim ritam
osluškujem
zvuk koji kaže da je vreme
sve što čujem je budilnik
satima unapred

i čekam

čekam da vreme prestane da bude „sada“
i postane „onda“
kao što sam ja prestao da budem „ovde“
i postao „svugde“

zvuk koji osluškujem,
je lokacija na duši sveta,
GPS koji mi kaže da sam stigao

na mesto koje moram odmah da zaboravim…