Bez spavanja

spavaš li noćas?

naravno

svi ljudi kojima se ne uvrće utroba spavanju

sva bića koja veruju u sutra dremaju

ja ne mogu da spavam

gledam u mrak

brojim crtice svetla

slušam nju kako diše

i čekam

nema ničeg što može da umiri tišinu

u kojoj plivam

otvorim usta da viknem

pa se predomislim

ustanem i odem u drugu sobu

ostavim nju da sni

u drugim sobama ja isto

tišina

i strah

i mnogo tuge,

zalepljene kao žvaka ispod školske klupe

nema ničega što može da utiša tugu

u kojoj se davim

lupkam po nameštaju

prstima tražim ritam

osluškujem

zvuk koji kaže da je vreme

sve što čujem je budilnik

satima unapred

i čekam

čekam da vreme prestane da bude „sada“

i postane „onda“

kao što sam ja prestao da budem „ovde“

i postao „svugde“

zvuk koji osluškujem,

je lokacija na duši sveta,

GPS koji mi kaže da sam stigao

na mesto koje moram odmah da zaboravim…