Zagrliti

lepo je zagrliti te

lepo je kad kažeš

„što je ovo lepo“

i onda kažeš

„dosta“

a ja kažem

„ćuti“

i ti ućutiš

i nastavimo da se grlimo

mogu da osetim tvoje srce

ispod slojeva odeće

mogu da osetim tvoju kosu

kako dodiruje moj nos

mogu da te zamislim

potpuno nagu

u nekom drugom vremenu

gde nebo blista kao da je jutro

a nije jutro

noć je

ne blista nebo

ja blistam

tok pratim dodirom

konture tvojih ruku

obraza

grudi

i osetim tvoj strah

koji je i moj strah

kada prestanemo da blistamo

da li ću i dalje moći da ti kažem da ćutiš?

da li ćeš i dalje ćutati?

ili ćemo rečima zatrpati užas pred lepotom

podeliti nešto nežno

tanano

kao tvoj pramen

ili osmeh

ili reč

bez reči

sada ćutimo

oboje

i grlimo se

kao da je kraj filma