broj devet

Tišina

Kada padne noć,

I kada se ugase svetla na areni života,

Mi skidamo maske za taj dan,

I nosimo samo toge na sebi.

Odlažemo naše idenitete,

U ormariće u kojima krijemo i strahove,

I ono što želimo da prođe,

I ono što želimo da se nije nikada završilo.

Kada sledeći put budeš bila ono što jesi,

Oslušni svet oko sebe

Čućeš tišinu,

Nežnu,

Marljivu,

Beskrajnu,

Kako te uspavljuje i ušuškava,

Kako te skriva od pogleda,

Kako ti otvara mesto za snove

I kako je svuda oko tebe.

Od slušanja drugih,

Postoji važnija stvar,

A to je: naučiti druge,

Kako da iskreno ćute.