Dva
Sve je išlo nekako spontano, i
uigrano u isti mah.
Kao da se znamo jako, jako dugo
iako, ta žena i taj muškarac
sreli su se slučajno, kako to obično
biva.
Sudbine su im izmešane, na mnogo
načina
nekad njihovom, nekad tuđom zaslugom
možda mnogi putevi vode pakao,
ali su svi od reda popločani trenucima
sreće.
I tako, hodali smo jedno pored drugog
pričali i ćutali,
smejali se i bili ozbiljni,
prisećali se i stvarali nove
trenutke,
zagledani u daljinu,
nesvesni da gledamo u sunce koje se
rađa…
No comments:
Post a Comment