Ti pričaš o njemu i tome kako je
otišao,
Ja pričam o njoj i tome zašto nije
ostala,
Oboje smo ljuti i tužni u isti mah,
I bez pravih odgovora i pravih
pitanja…
Pesnik se jednom upitao:
„Zašto je tako teško penjati se,
A tako lako skliznuti dole?
Zašto je tako lako leteti,
A tako teško opstajati uprkos svemu?“
Nemam odgovor na to,
Sem da su padovi i usponi, letenje i
opstajanje
Naši prijatleji koji nas prate,
Dok putujemo ovom prašnjavom stazom
život zvanom.
Neprijatelji su drugačiji,
Iako slično izgledaju:
Taština, licemerje, ponos, strah
Sve što nas zatvara u ono što mislimo
da jesmo
Jednog dana,
Kada osetiš sebe da si dovoljno jaka,
Skini sve sa sebe i pogledaj,
Ne u ogledalo već u budućnost.
Odatle ti maše jedna druga ti,
Nova i stara u isti mah,
Koja zna ono što ti tek treba da
otkriješ,
I raduje se iznenađenju koje te čeka…
Raduj se, najbolje tek dolazi…
No comments:
Post a Comment