Ko voli život ?
“When
I see Your eyes arrive,
They
explode like two bugs on a glass…”
Mercury Rev, Godess
on a highway
Automobili imaju
mnogo širu funkciju od one koju smatramo za uobičajenu: prevoz stoke, ljudi I
stoke. Te neživi vranci su dizajnirani tako da čuvaju svoje vozače od uticaja
spolja. Ta izolaciona funkcija dolazi do izražaja svaki put kada pogledate u oči
nekoga za volanom.
Obratite pažnju:
Vaš pogled.
Njegov pogled.
Vaš pogled.
Vrančev pogled.
Vaš pogled.
Pogled koji ubija.
No, nije potrebno da uđete u kola da bi ste umakli osećaju nezaštićenosti
koji vas može obuzeti u ulozi pasivnog posmatrača. Dovoljno je da prepoznate
nekog poznatog u kolima. Mahnite mu. Mahnuće i on vama. Tako znate da više
niste sami. A kola su tako osamljen izum…Neobično veliki broj poslovica, izreka
i svakodnevnih narodnih mudrosti najbolje o potvrđuje:
“Auto industrija – groblje ljudske solidarnosti…”
“Ubijam zbog žene, porodice i kola…”
“Osveta je jelo koje se nabolje servira hladno na toploj haubi…”
“Puna škola đaka – niotkuda vrata sa karavana…”
“Genijalnost je 1% talenta, 99 % rada i 100% oktanski benzin…”
Kraj vremena zadesiće nas onog trenutka kada poslednji motor na
planeti zemlji utihne. Predenje će se obustaviti – ništa više neće sagorevati,
niša više neće dimiti, niko neće osetiti kako je poslednji dah iščileo iz
dubokih dubina auspuha…
I kada sam pogledao, noćas u belog vranaca u kojem si sedela, a koji
je neko drugi mamuzao, mahnula si mi i osmehnula se. Uzvratio sam ti. Ja nisam
imao uza se ništa osedlano, samo psa koji hodi kuda mu se svidi.
I tu se razlikujemo – Ti, kola i Ja.
Ti ne možeš bez jahanja, kola bez jahača, a ja bez svega onoga što
se nalazi izvan kola…
Svega što nije sigurnost…
No comments:
Post a Comment