Nemaština u hodniku

Izašao sam da bacim đubre

U dvorištu, skoro pokošenom koje ne miriše na seno,

Puževi golaći krstare kao mala, sluzava torpeda

A dve Mačke se zaskaču ispod olupine od kola.

Ulica je pusta, gledam oko sebe

Levo je depo autobusa, tramvaja i trolejbusa

Desno je magacin za robu koju svaki dan vidim na Tvu

Pored mene, nedovršena zgrada puna azbesta.

Pitam se da li je ostalo išta snova u ovoj rupi

Ili su pobegli nekim od tramvaja u drugi deo grada.

Možda jašu na puževima ili mačkama,

Verovatno da čekaju da olupina kola krene na put u večnost

Nema ih, stvarno ih nema, barem ne više...