Nije
samo Kalimero otišao bez pozdrava,
Sa ljuskom i zavežljajem, i jednom besmrtnom
rečenicom…
I ti ja smo se rastali juče, koje izgleda da se
zaista desilo.
Zašto nismo, u zagrljaju, van svih i svega,
Ne otišli kućama da i dalje budemo stranci bliskim
nam ljudima
Mogli smo ostati, i biti iznad svega i svačega –
pre svega nas!!!
Zašto smo morali da odigramo uloge koje su nam
dali
Aveti prošlosti i strahovi budućnosti, uz hor
demona sadašnjice
Valjda je uvek teško biti sami protiv svih…
…pogotovo kada više nema ljubavi
No comments:
Post a Comment