broj šesnaest

Teška pesma

Ponekad mi ponestanu reči

I ne znam šta da ti napišem,

Ponekad mi stihovi samo iskliznu,

I osetim se nem pred očima tvojim.

Tada, tražim način da saznam šta dalje,

Da li pisati na silu i vezivati stihove lancima

Ili prepustiti se trenutku, pa makar ne bilo ničega

Težak izbor za dušu pesnika!

Zatvorim oči na trenutak,

I pomislim,

Šta bi ti uradila

U takvoj situaciji

Da li bi isplanirala da se situacija ne desi?

Da li bi otišla od pesme i vratila se prekosutra?

Da li bi nadalje jela u mraku, ne znajući šta?

Da li bi ostavila jednu iluziju, i zamenila je drugom?

I prođe mi kroz dušu:

Uradila ništa ne bi od gorenavedenog,

Umesto toga, uzela bi u ruke

Cigaretu, limunčo i laptop

I pisala uzbudljive seksi poruke za drage ljude!

A kad se umoriš od poezije,

Tu je uvek vežba tela

Koja za razliku od vežbe duha,

Ostavlja tragove koje vide svi…

broj četrnaest

Kako se igrati sa vatrom

Sanjao sam noćas,

Da stojimo u krugu kamenova,

Starih kao zvezde iznad nas

Nosila si jednostavnu odeću,

Masku preko lica – ali sam osetio da si to ti

Nosio sam jednostavno odeću

I držao štap čvrsto, čvrsto

Rekla si mi:

„Ovde i sada,

Gde su klanjali stari,

Gde dolaze novi,

I gde zaboravljaju budući

Mi stojimo,

I čekamo…“

I čekali smo

Mesec je izašao i pogledao nas,

Ravnodušno, i pomalo šaljivo

Zvezde su sjale, nenametljivo i jasno

I huk vetra, oko tvoje odore i mojih očiju

U jednom trenutku,

Ne znam ni sam zašto

Spustio sam štap na zemlju

Pred tvoje noge

Skinula si masku,

Stavila je kraj mog štapa

Uzela za ruku

I povela u mrak

Dok smo nestajali u tami, shvatio sam:

Mi nismo ni stari, ni novi ni budući

Ti i ja, mi smo spona,

Između svetova koji tek treba da se rode…

broj petnaest

Buka I bes

Čula si: „Slatka si kad si besna!“

I nije ti lakše i lepše zbog toga.

Rekli su ti: „Strast izbija kada besniš!“

A tada bi radije ubila umesto volela.

Uvek ista igra:

Tražimo provokatore,

Provociramo Emocije,

Emotivno Tupimo,

I na kraju, otupimo.

Buka i bes u tebi,

Odraz su onoga što je spolja

Jer, svuda oko tebe su ljudi,

Koji ne mare ni za sebe ni za druge

Okreni emociju, prevrni je,

Poput karte sa dva lica.

Na poleđini piše nešto drugo,

Samo prividno besmisleno.

Buka – Tišina

Bes – Tuga

Ljutnja – Sreća

Mržnja – Ljubav

Samo ne zaboravi,

One su samo prividno uperene na druge,

Zaista, uperila si emotivnu pušku

Sebi u lice,

Skloni je, preklinjem te,

Jer osećanja nisu tu da nas ubiju…

…Već spasu od Iskonske Smrti.

broj trinaest

Priča

Ti pričaš o njemu i tome kako je otišao,

Ja pričam o njoj i tome zašto nije ostala,

Oboje smo ljuti i tužni u isti mah,

I bez pravih odgovora i pravih pitanja…

Pesnik se jednom upitao:

„Zašto je tako teško penjati se,

A tako lako skliznuti dole?

Zašto je tako lako leteti,

A tako teško opstajati uprkos svemu?“

Nemam odgovor na to,

Sem da su padovi i usponi, letenje i opstajanje

Naši prijatleji koji nas prate,

Dok putujemo ovom prašnjavom stazom život zvanom.

Neprijatelji su drugačiji,

Iako slično izgledaju:

Taština, licemerje, ponos, strah

Sve što nas zatvara u ono što mislimo da jesmo

Jednog dana,

Kada osetiš sebe da si dovoljno jaka,

Skini sve sa sebe i pogledaj,

Ne u ogledalo već u budućnost.

Odatle ti maše jedna druga ti,

Nova i stara u isti mah,

Koja zna ono što ti tek treba da otkriješ,

I raduje se iznenađenju koje te čeka…

Raduj se, najbolje tek dolazi…

Priča

Ti pričaš o njemu i tome kako je otišao,

Ja pričam o njoj i tome zašto nije ostala,

Oboje smo ljuti i tužni u isti mah,

I bez pravih odgovora i pravih pitanja…

Pesnik se jednom upitao:

„Zašto je tako teško penjati se,

A tako lako skliznuti dole?

Zašto je tako lako leteti,

A tako teško opstajati uprkos svemu?“

Nemam odgovor na to,

Sem da su padovi i usponi, letenje i opstajanje

Naši prijatleji koji nas prate,

Dok putujemo ovom prašnjavom stazom život zvanom.

Neprijatelji su drugačiji,

Iako slično izgledaju:

Taština, licemerje, ponos, strah

Sve što nas zatvara u ono što mislimo da jesmo

Jednog dana,

Kada osetiš sebe da si dovoljno jaka,

Skini sve sa sebe i pogledaj,

Ne u ogledalo već u budućnost.

Odatle ti maše jedna druga ti,

Nova i stara u isti mah,

Koja zna ono što ti tek treba da otkriješ,

I raduje se iznenađenju koje te čeka…

Raduj se, najbolje tek dolazi…

Bludničenje i drogiranje

Ljudi kažu da je razvrat loš,

Da je promiskuitet gadna stvar,

Da moraš da imaš jaku osobu,

Koja će stati na put toj lošoj navici.

Kažu: droga je bekstvo,

Način da se umakne od sebe i od drugih

Da se klanjaš nevidljivim demonima,

I mračnim anđelima svoje duše.

Možda, a možda i ne…

Jer, iza obe stvari stoji nešto mnogo dublje,

Potreba da se osetimo povezani sa svetom,

Da osetimo da nismo sami pod nebesima,

Koja nemo posmatraju naše triujumfe i lomove.

Jednog dana, prestaćemo da uvlačimo,

Loše navike će otpasti od nas,

Poput peruti ili starih komada odeće,

I ostati negde, za nama i iza nas

Jednog dana, srešćemo se,

Negde između sna i jave,

I pokloniti jedno drugome kartu,

Koja vodi u obećanu zemlju.

A tamo, tamo počinje prava avantura…

broj jedanaest

Priča

Ti pričaš o njemu i tome kako je otišao,

Ja pričam o njoj i tome zašto nije ostala,

Oboje smo ljuti i tužni u isti mah,

I bez pravih odgovora i pravih pitanja…

Pesnik se jednom upitao:

„Zašto je tako teško penjati se,

A tako lako skliznuti dole?

Zašto je tako lako leteti,

A tako teško opstajati uprkos svemu?“

Nemam odgovor na to,

Sem da su padovi i usponi, letenje i opstajanje

Naši prijatleji koji nas prate,

Dok putujemo ovom prašnjavom stazom život zvanom.

Neprijatelji su drugačiji,

Iako slično izgledaju:

Taština, licemerje, ponos, strah

Sve što nas zatvara u ono što mislimo da jesmo

Jednog dana,

Kada osetiš sebe da si dovoljno jaka,

Skini sve sa sebe i pogledaj,

Ne u ogledalo već u budućnost.

Odatle ti maše jedna druga ti,

Nova i stara u isti mah,

Koja zna ono što ti tek treba da otkriješ,

I raduje se iznenađenju koje te čeka…

Raduj se, najbolje tek dolazi…

broj jedanaest

Priča

Ti pričaš o njemu i tome kako je otišao,

Ja pričam o njoj i tome zašto nije ostala,

Oboje smo ljuti i tužni u isti mah,

I bez pravih odgovora i pravih pitanja…

Pesnik se jednom upitao:

„Zašto je tako teško penjati se,

A tako lako skliznuti dole?

Zašto je tako lako leteti,

A tako teško opstajati uprkos svemu?“

Nemam odgovor na to,

Sem da su padovi i usponi, letenje i opstajanje

Naši prijatleji koji nas prate,

Dok putujemo ovom prašnjavom stazom život zvanom.

Neprijatelji su drugačiji,

Iako slično izgledaju:

Taština, licemerje, ponos, strah

Sve što nas zatvara u ono što mislimo da jesmo

Jednog dana,

Kada osetiš sebe da si dovoljno jaka,

Skini sve sa sebe i pogledaj,

Ne u ogledalo već u budućnost.

Odatle ti maše jedna druga ti,

Nova i stara u isti mah,

Koja zna ono što ti tek treba da otkriješ,

I raduje se iznenađenju koje te čeka…

Raduj se, najbolje tek dolazi…