broj jedanaest

Priča

Ti pričaš o njemu i tome kako je otišao,

Ja pričam o njoj i tome zašto nije ostala,

Oboje smo ljuti i tužni u isti mah,

I bez pravih odgovora i pravih pitanja…

Pesnik se jednom upitao:

„Zašto je tako teško penjati se,

A tako lako skliznuti dole?

Zašto je tako lako leteti,

A tako teško opstajati uprkos svemu?“

Nemam odgovor na to,

Sem da su padovi i usponi, letenje i opstajanje

Naši prijatleji koji nas prate,

Dok putujemo ovom prašnjavom stazom život zvanom.

Neprijatelji su drugačiji,

Iako slično izgledaju:

Taština, licemerje, ponos, strah

Sve što nas zatvara u ono što mislimo da jesmo

Jednog dana,

Kada osetiš sebe da si dovoljno jaka,

Skini sve sa sebe i pogledaj,

Ne u ogledalo već u budućnost.

Odatle ti maše jedna druga ti,

Nova i stara u isti mah,

Koja zna ono što ti tek treba da otkriješ,

I raduje se iznenađenju koje te čeka…

Raduj se, najbolje tek dolazi…