Neko veliko
Dođu noću nemiri
Strašni i mučni
Us tvari boli me dupe
U stvari treba da me boli dupe
Ali ne
Ja sanjam nešto strašno
Ja mislim neke užase
Boli me u grudima
I plače mi se
Sanjam kako me grli
Ona ili neka druga
Sve je to isto
Dok god neka želi da spava kraj mene
Da Spava sa mnom
Ili da spava negde drugde, sa mnom u mislima
Stvari ostaju i ne menjaju se
Ljudi su glupi
I reke teke između nas
Poezija u kojoj
nema promila
Pružam ti svoje ruke
Na kojima sam napisao svoje ime
Jer tvoje ne umem
Previše je bolno i izgovoreno
Sećam se kako sam te mrzeo
I kako si mi išla na kurac
Sad je to sve zaboravljeno
I sve čega se sećam je nežnosti
I sad želim tu nežnost
Želim da mi kažeš nešto lepo
Ali tebe nema nigde
Kao da nikad nisi postojala
Samo duhovi plove oko mene
Vidim ih na ivici svesti
Pre nego potonem u alkolnu tamu
Ili pre nego mi lekovi odnesu svest
Vidim te kako mi se smešiš
I kažeš
„Da sam htela da se udam
Udala bi se za tebe...“
Onda se osmehneš i odeš
Odgovor pokušavam da pošaljem
Post Restant
Ali ovde nema interneta ni telefona
U snovima
Jedina veza je ona koja se stvara
Između dve duše, dva srca
Kad nje nema, kada iscuri i poslednje zrno
Onda ostaje samo da slomim
I taj peščani sat
I progutam ostatke
Inače, zaboraviću ga negde
I ponovo naći,
Kad ga najmanje očekujem...
Deca
Kažu da su deca bitna
Moja deca su moje pesme
Meni su jako bitne
Čuvam ih
Pokazujem retko
Hvalim ih pred drugim ljudima
Negujem ih na internetu
Pazim da se n ozlede
Baš sam pravi roditelj
Jedino što moje pesme
Čita neko drugi
I kad ja nisam tu
I kaže nešto o njima
I kad ja nemam šta da kažem
I obriše ih ili zapamti
I kad moj kompjuter crkne
Moja deca žive svoj život
Od trenutka kada izađu iz mojih ruku
Ona su slobodna
Ne mogu mi ništa
Sem da me podsete kako sam nekada
Stvarao širokog srca i bez žaljenja
Mali ljudi
Mali ljudi koji prave mostove
Kuće, hranu, prodaju cigle, knjige
Valjaju robu, uče decu
Svi oni
Koji ne pišu poeziju
I ne lepe je po zidovima i liftovima
Svi oni
Koji misle da je orgazam
Vrhunac umetnosti koji će dostići
Svi oni
Koji ne znaju da stvore
Više nešto od ručka ili para
Oni misle da su veliki
Da su porasli, da su naučili
Da su nešto važno obavili
Sa sobom i svojim životom
Istina je da su samo prašina
Koja guši mene koji stvaram
Koji moju braću i sestre
Stavlja u okove i trpa u ludnice
Oni su neprijatelji
Oni su većina
Oni ćute u bioskopu
Oni mucaju kada vole
Oni žele da umru
Brzo i bez dodira i osećaja
Tako i žive
Tako su i zamislisi ovaj svet
Svet u kome ja umirem
Od prašine i okova i ludila
Koje nije moje...
Sve moje greške
Ima ih dosta
Grešio sam i kad sam bio u pravu
Što je normalno
Grešio sam i kad nisam verovao nikome
Što je na mestu
Ima devojaka sa kojima sam bio
I pokajao se
Ima onih koje sam ispustio
I teško mi je palo
Ima onih koje nikad nisam upoznao
Izmaštane heroine mog detinjstva
Sve žene koje sam hteo da imam
I zbog njih mi je najteže
Što ih neću sresti nigde
Sem u zemlji snova
Sanjao sam žene koje nemaju mesta
U svom srcu za mene
Onda sam ih sreo u javi
I zaljubio se u njih
Odsanjao sam većinu svojih snova
I dobar deo odživeo
Nemam želju da živim dalje
Ali imam želju da sanjam
I zato vas molim:
Ne budite me, ako milosti znate
Jer hoću da jedan san
U kome živim neki normalan život
Pokriven prašinom
Odsanjam jedne večeri
Od početka do kraja i nazad
I da u tom istom jutru
Zaboravim da sam ikada
Sanjao da će me neko voleti
Onako kako ja želim da me voli.
Poezija je srce
svega
I sve u životu
Delima na period kada sam stvarao
I pre njega su postojali samo dinosaurusi
A onda je došla poezija
Prvo sam pisao uz pratnju
Nemilih događaja iz okruženja
Uplelih u moj život
Onda sam se odvojio
I pisao samostalno
Onako kako samo ja umem i znam i želim
I danas pišem okrenut svetu
I kažem – jedi govna, svete!
Ja sam umetnik i poeta, i moje srce je na mestu
Gde je tvoje?
Ko ti ga je ukrao?
Gde si ga zaboravio?
Nebitno
Piši o tome, crtaj, slikaj, pevaj...
Stvori nešto što nećeš zaboraviti
Ili Što ćete iznenaditi kada jednog dana
Otkriješ da budućnost nije tako daleka
Ni tako strašna
Kao što je izgledala noćas
U dva sata dok kučići
I tvoje srce
U glas zavijaju.
