Velik u japanu
Danas sam pomislio
Da najstrašnija stvar koja može da se desi
Iluziji koju gajim o tebi
Je da rodiš dete nekom drugom
I da budeš srećna...
Detetom ili tim drugim,
verovatno je nebitno...
U mojoj glavi
Ponašam se kao žirant
Kao garancija tvoje radosti
Iako tvoj i moj život
Ne dele ni prostor, ni vreme, ni ljude...
Ipak sećam se
Kako si bila srećna u mom naručju
Kako te je radovalo da me vidiš
Kako te je ispunjavalo da provedemo vreme
Neko vreme
Zajedno
Danas nema ništa od toga
Uradili smo šta smo morali
Danas smo tamo gde treba da budemo
To uvek bolje zvuči
Nego da smo tamo gde moramo da budemo...
Spavaću kraj tvoj
strane
Odavno nema sna
U kome se osećam dobro
Dolaze razne spodobe
Iz prošlosti koje sam zaboravio
Iz sadašnjosti koju ne pratim
Iz budućnosti koja je navodno svetla
Dolaze i govore mi
Gledaju me
Dodiruju me
Smeju mi se
Nemam snaga da im vikne
Odjebite!
Hoću da ova noć bude moja!
Da sanjam stvari koje ja želim
Da putujem tamo gde inače nikad neću otići...
Da budem malo manje Uroš,
Sa kakvim se budim svako jutro.
Postoji neki
razlog
Sigurno da,
Zašto i dalje hodam okolo
Inkognito
Krijući da sam pesnik
Kradući vreme potrebno poeziji
I prozi, kad nisam lenj...
Ne mrzim druge ljude
Niti druge poslove
Sem onih koji mi ne daju prostora
Da stvaram ono za što sam ovde.
Free to be you and
me
Nikad nisam uspeo da razumem
Šta je to što čini osobu slobodnu
Ima ono sranje:
Ako nekog voliš, pusti ga
Puštaš psa sa lanca,
Puštaš vodu,
Puštaš krv kad ti skoči pritisak,
Puštaš kočnicu,
Puštaš ruku,
Puštaš ljude da ti uđu u život,
I bazaju po njemu...
Ako nekog voliš,
Pustiti ga znači reći
Dovoljno si bazao po mom dvorištu
Po mom prostoru, i u mom vremenu
Sad je vreme da malo ideš
I bazaš negde drugde...
Da li uvek one koje volimo
Želimo da vidimo
U tuđim dvorištima?
No comments:
Post a Comment