Poezija 9.2.2011

Svaka pesma ima svoj početak

kao i ljubav

ne izgleda tako

ali jeste tako

zato treba da gledaš

i misliš o tome

gde si počeo da jednu osobu

(ili više njih)

vidiš kao posebne

kao one koje daju sebi priliku

a tebi prostor da ih upoznaš

otkriješ neku glupost o njima

da ne briju noge

ne seku dlake iz nosa,

ni one sede i čvrste

i pored toga

sa nekim ti je lepo da sediš

pričaš, grliš i tucaš se

kao i svaka pesma

i to ima kraj

ne znam šta ide posle toga

svi krajevi kojima sam prisustvovao

su bili promena kotura filmske trake

u bioskopu

negde u prostoru i vremenu

sada

kada prvi put držim u rukama komande

lepo je, makar malo

gledati belinu i brojeve koji teku unazad...

Kako spasiti život?

Znam šta si hteo

da mi kažeš da moje pisanje nema smisla

da mi kažeš

da me nijedna neće voleti

kao što ja to zamišljam u svojoj glavi

a mogu da zamislim mnogo toga

i vertikalno i horizontalno

da džabe stavljam svoje pesme

da ih svi vide, kad ih neko ko stvarno hoću da ih vidi

neće ni pogledati

naravno

njoj sam napisao i posvetio celu zbirku

i ne samo njoj...

gomila pesama za gomile žena

za gomilu emocija u svakom od gomile smerova

i gomile želja tuge i besa sakrivene u njima

kao ispod gomile nečeg drugog.

moje gomile prvi put se ne osećaju na strah

ne bazde kao da sam samoubica ili uništen

moja gomila je gomila koja se valja kao tsunami

u kome nema mesta za priče o tome

kako ćeš jednog dana biti opušten

ili stvarati kreativno i duboko

ili se baviti onim za šta si rođen

počinješ ovde i sada

na gomili sa svim ostalim

ili ne počinješ nikada

da, tako je jednostavno...

Buka oko naše kuće

Jednog jutra čuo sam buku

Ti si još spavala

Ja sam izašao da vidim o čemu se radi

Sećam se

Bila je nedelja pre podne

Gluvo doba za radne ljude

I ostale probisvete

Ispred kuće

Naše kuće

Stajao je čovek

Obučen kao pilot sa kapom i elisom na glavi

Rekao mi je

Da sam na pogrešnom mestu

I da je došao da me odvede tamo gde treba da budem

Nasmejao sam se

I rekao odjebi, tu sam, tu ostajem

On je samo slegnuo ramenima

Prošao pored mene i ušao u našu kuću

I minut dva kasnije

Izneo te na rukama

Dok si još usnula sanjala prave uglove i deterdžent

Prošao je pored mene

I usput mi dobacio

Ako ti nećeš da ideš, postoji mesto za nju

Stajao sam samo

I gledao kako nestaju niz ulicu

Tvoja mala stopala i puštena kosa

Je bilo poslednje što sam video

Pre nego što sam se vratio u našu kuću...