Sloboda

"Arbeit macht frei". Iza mudrih reči užasna dela, s koje god strane da pogledate.  A opet je jedan muzičar i pesnik bio inspirsan visokim pećima u kojima su ljude pretvarali u pepeo i napisao "dance me to the burning violon..." Mi ljudi smo takvi. Nikakvi i veliki uz to. Kao zvezde... hiljade sunaca koje gore na nebu, svaka za sebe, razdovjeni i svako u svom svetu. Sa planetama, kometama i gomilom smeća koje kruži oko nas još od velikog praska. Ali, danas sam se setio koliko čovek može da bude velik kada je zapravo otvoren prema drugima. Shvatio sam da vrednost koju najviše poštujem jeste solidarnost. Ne znači da sam i sam solidaran uvek, sa svima kojima mislim da treba. Moje sunce ume da štuca, da mrači i da ne bude onakvo kavko volim da ga zamišljam. Ali solidarnost ostaje za mene osnovni princip na kome se mora graditi sve što želimo da traje. solidarnost sa partnerom ili partnerkom. solidarnost sa ljudima koji su ne samo manje sreće od tebe ili sa tobom, već i onima koji deluju iznad, daleko i nedostižno. Solidarnost sa porodicom, sa prijatlejima, sa ljudima s kojima radimo. I za mene najbitnija - solidarnost sa samim sobom. Sposobnost da se ustane i da se stane i pogleda u ogledalo. Da ne mora da ti se dopadne sve što vidiš u njemu. I da budeš o.k. s time, makar na kratko. solidaran sa sopstvenom slikom. Tako počinje da se odmotava sloboda. Prestaneš da budeš ja i postaneš mi... za početak sa samim sobom!