Lista

imam listu omiljenih filmova

na kojoj nema nijedan film;

sve su trejleri,

odjavne špice,

„mejking of“

čuvam katalog najdražih knjiga;

sve korica do korice,

strane su prazne

ili pune znakova

deljenja i minusa

posedujem i spisak važnih mi ljudi;

poneki postoje

u mojoj glavi;

ostali su likovi iz dragih knjiga

tu i tamo

statisti iz filmova koje volim

s osmehom

i smrću iza ugla

imam i popis

s mojim imenom;

ne pokazujem ga nikom

jer samo moje ime ga krasi,

jedini stanovnik

u mestu „ovde i sada“;

bez vremena,

i bez straha…

Svi ti zubi koji se kriju

smej se

malo više

sutra sigurno neće biti više razloga za radost

zato smej se danas

dok još dan nije pobegao

pokaži zube

nek blistaju na mesečini

ako sunce nema petlju

da te zagrli

raširi usne u osmeh

danas je dobar dan

bolji od nekih drugih

i lošiji od onih kojih se sećaš

prestani da brojiš zrnca prašine

na stvarima koje želiš

ne gledaj paučinu

preko ljudi koje misliš da ti trebaju

sve što imaš

što jesi

što ćeš biti

čarobno je

samo se nasmej,

ne moraš ni šiške da skloniš

ogledalu to ne treba,

a oni koji to vole

ni ne žele da ih skloniš…

Znaš li?

čuješ li šta govore o tebi?

šapuću

pevaju

ponekad govore glasno

u praznim sobama

pišu

po papirima

i zidovima

tvoje ime

boju kose

nijansu očiju

ja ćutim

ne slušam ih

osluškujem tišinu između reči

prstima pratim prazninu

između dva slova

tamo čuvaš

svoju magiju

put u drugu dimenziju

ne pravim se

da razumem sve

kad si ti u pitanju

niko ne razume

svi osećaju

znaš li?

dok slušam tišinu

osećam

kako tišina sluša mene

tvoja tišina

između znakova

praznina

dodiruje me nežno

u prolazu

možda samo želim

da mogu da razumem

i osetim

u istom trenutku

bez straha

to je magija

znaš li?

Zagrliti

lepo je zagrliti te

lepo je kad kažeš

„što je ovo lepo“

i onda kažeš

„dosta“

a ja kažem

„ćuti“

i ti ućutiš

i nastavimo da se grlimo

mogu da osetim tvoje srce

ispod slojeva odeće

mogu da osetim tvoju kosu

kako dodiruje moj nos

mogu da te zamislim

potpuno nagu

u nekom drugom vremenu

gde nebo blista kao da je jutro

a nije jutro

noć je

ne blista nebo

ja blistam

tok pratim dodirom

konture tvojih ruku

obraza

grudi

i osetim tvoj strah

koji je i moj strah

kada prestanemo da blistamo

da li ću i dalje moći da ti kažem da ćutiš?

da li ćeš i dalje ćutati?

ili ćemo rečima zatrpati užas pred lepotom

podeliti nešto nežno

tanano

kao tvoj pramen

ili osmeh

ili reč

bez reči

sada ćutimo

oboje

i grlimo se

kao da je kraj filma

Bez spavanja

spavaš li noćas?

naravno

svi ljudi kojima se ne uvrće utroba spavanju

sva bića koja veruju u sutra dremaju

ja ne mogu da spavam

gledam u mrak

brojim crtice svetla

slušam nju kako diše

i čekam

nema ničeg što može da umiri tišinu

u kojoj plivam

otvorim usta da viknem

pa se predomislim

ustanem i odem u drugu sobu

ostavim nju da sni

u drugim sobama ja isto

tišina

i strah

i mnogo tuge,

zalepljene kao žvaka ispod školske klupe

nema ničega što može da utiša tugu

u kojoj se davim

lupkam po nameštaju

prstima tražim ritam

osluškujem

zvuk koji kaže da je vreme

sve što čujem je budilnik

satima unapred

i čekam

čekam da vreme prestane da bude „sada“

i postane „onda“

kao što sam ja prestao da budem „ovde“

i postao „svugde“

zvuk koji osluškujem,

je lokacija na duši sveta,

GPS koji mi kaže da sam stigao

na mesto koje moram odmah da zaboravim…