Obećanje koje sam izneverio

Jednom sam imao psa,

Pre samo godinu dana

Mada deluje kao da je bilo u prošlom veku

Jednom sam živeo u predsedničkoj rezidenciji,

Pre samo dve godine,

Mada deluje kao da je bilo pre ledenog doba,

Jednom sam pio kafu u Parizu,

Pre samo šest godina,

Mada deluje kao da se nikad nije dogodilo...

Jednom sam pustio muziku,

I sve što se čulo bio je

lavež psa,

stari lift,

srkut iz šolje,

Moj posmrtni marš...

Zašto je moj život takav kakav je

Svuda oko mene su ljudi

Imam kompjuter i lava lampu

Pinup calendar koji trebim dnevno

Odeću sve užu i užu

Patike sa rupom i cipele koje smrde

Bioskop u glavi sa mekim sedištima

Prljave piksle koje miršu opako

Svetlo koje ne radi u kuhinji

Vodokotlić koji suri – ali u šolju

Dva kreveta – premali i metalni

Presvučen nameštaj iz prošlog milenijuma

Prijatelja koji je prešao granice

Prijateljicu koja je staromodna

Knjige za zaorav i vraćanje u život

Duhove – u koje verujem ali su daleko

Sećanja – koja su uvek tu i plaše gore od duhova

Omote od čokoladica za smanjenje depresije

Hranu koja se kvari na miru u frižideru

Popis može trajati u beskonačno,

Ipak jedna stvar nedostaje,

Zove se ______________

Brodolom i nećkanje

Juče se neko sreo sa mojom bivšom devojkom,

Izvestio me da se ugojila i da ima velike planove.

Bar smo u nečemu slični…

Danas sam sreo svoju staru ljubav

Koja mi je povukla jasne granice između ‘onda’ i ‘sada’.

Bar sam nešto naučio...

Sutra ću videti bivšu nekadašnju nesreću

U frci od promena i života koji curi između tih nežnih prstiju.

Bar sam u nečemu drugačiji…

Nikada se neću vratiti kući

Nije samo Kalimero otišao bez pozdrava,

Sa ljuskom i zavežljajem, i jednom besmrtnom rečenicom…

I ti ja smo se rastali juče, koje izgleda da se zaista desilo.

Zašto nismo, u zagrljaju, van svih i svega,

Ne otišli kućama da i dalje budemo stranci bliskim nam ljudima

Mogli smo ostati, i biti iznad svega i svačega – pre svega nas!!!

Zašto smo morali da odigramo uloge koje su nam dali

Aveti prošlosti i strahovi budućnosti, uz hor demona sadašnjice

Valjda je uvek teško biti sami protiv svih…

…pogotovo kada više nema ljubavi

Nemaština u hodniku

Izašao sam da bacim đubre

U dvorištu, skoro pokošenom koje ne miriše na seno,

Puževi golaći krstare kao mala, sluzava torpeda

A dve Mačke se zaskaču ispod olupine od kola.

Ulica je pusta, gledam oko sebe

Levo je depo autobusa, tramvaja i trolejbusa

Desno je magacin za robu koju svaki dan vidim na Tvu

Pored mene, nedovršena zgrada puna azbesta.

Pitam se da li je ostalo išta snova u ovoj rupi

Ili su pobegli nekim od tramvaja u drugi deo grada.

Možda jašu na puževima ili mačkama,

Verovatno da čekaju da olupina kola krene na put u večnost

Nema ih, stvarno ih nema, barem ne više...

Kalendar želja

Na zidu je pinup kalendar koji si mi poklonila za novu godinu

Na kompjuter mi svira Tom Waits, sporo i jako

Na nogama su mi gaće sveže oprane Persil-om

Na Stolu je pepeljara i omoti od čokoladica

Kalendar mi se smeje, iako je svakog dana sve manji

Umetnost življenja i sagorevanja u 365 dana

Lekcija koju zaboravimo na rođenju a setimo je se pred smrt

Dok sivo nebo i suze plaču za onim što je moglo biti

Svaki dan poželi nešto, makar i nemoguće

Ako se ostvari i jedna stvar od svega toga, veruj da si srećan

Jer želje su kao ribe, u gaćama, u koje jedu čokoladice i slušaju starog Toma

Ispred tebe, uvek za jedan korak i jedan život...

Idem u juče

Nećemo se opraštati, nema potrebe...

Idem u juče, srešćemo se tamo.

Biće sve jedan veliki Deja vu

Repriza suza i dobrih starih vremena.

Ne maši mi, i ne šalji mi poljubce...

Sutra će već biti juče kad prođe dan

I nećemo znati da li smo se sreli pre ili kasnije

Ali ćemo se sećati da je pre već sutra!

Idi sa stanice kući, laganim korakom...

Ovaj voz polazi na vreme i vozi do tvoje kuće.

Kad otvoriš vrata, ja ću biti u krevetu.

Sanjajući budućnost koja se već dogodila...

O bioskopu

Tvoje sedište je rezervisano.

Uvek ga čuvam, od drugih i ostalih...

Sve ostale sede ne balkonu ili u parteru,

Ali tvoje sedište je nedirnuto

Desna strana, peti red otprilike...

Na sedištu te sve čeka:

Moja ruka da te drži kad se plašiš,

Moja priča da ti objasni radnju,

I moj pogled, da te obožava dok ne oslepim

Nešto kao akronim, samo nije...

Ove pesme prate reči refrena od pesme "Dreaming of you" od grupe The Coral (http://www.youtube.com/watch?v=KRy8N1P1EUI).
I svaka rečenica je jedna strofa, mada mislim da jedan stih fali...
svejedno, napisano je sve za jedno veče, posle jedne jako čudne žurke...


U mojoj usamljenoj sobi

Poljubio sam jednu, pa drugu.
Nisam na isti način...
Sa jednom sam hteo da spavam,
A i sa drugom sam hteo da spavam.

Ne isto vreme, mada kada je sad to pomenuto...

Potonuo sam do kraja,
Samlela me je sopstvena egocentričnost, narcizam i glupost
I onaj koj je hteo otići kući sa toplom guzom pod rukama
Sada sedi i piše ove redove u hladnim gaćama.

U mojoj usamljenoj sobi...




Dok sanjam o tebi

Moja bivša devojka razmišlja o meni.
Hoće da me ima ponovo, pored sebe i radi sebe

A ja sanjam o tebi – ti znaš ko si...
Neko koga ne mogu da napustim u glavi, srcu i penisu.

Moja bivša devojka razmišlja o nama.
Kako pokušavamo ponovo, kako stvaramo ponovo lepotu
(koju nikad nismo iskusili)

A ja sanjam o tebi, i o nečemu što imasmo
I što je nestalo, kada je svanuo dan

Moja bivša devojka sada je sama,
I ja sam sam

Dok sanjam o tebi...




Još mi trebaš

Poljubila me je u trenutku kada je Ona prolazila,
Obeležavajući svoju teritoriju

Ona je samo prošla, bez reakcije (toga sam se i plašio)

Osetio sam se kao popišan,
kao da sam zid, nogavica ili automobilska guma

Ona je i dalje bila bez reakcije.

URLAJ NA MENE, VRIŠTI NA MENE,
PUCAJ, GAĐAJ, UBI ME...

Samo nemoj da ćutiš, jer tada znam da se odigrvaju najgori košmari
U svesti kolektivnog promiskuiteta

Još mi trebaš...




Sada te ne želim

Pobegao sam sa žurke,
Na zadnji ulaz,
Kao da sam uradio nešto strašno...

Iako,

Nisam ostavio masu mrtvaca,
Nisam nikoga silovao,
Nisam spalio dedin slušni aparat
Ni pojeo pseću hranu...

Ali, pobegao sam...

I to zato što, kada je dejstvo alkohola prošlo,
osetio sam samo jednu rečenicu, kako urla u mojoj glavi

SADA TE NE ŽELIM...