Ajmo sa nečim starim, za početak...

Ovo je napisano uglavnom između maja i aprila 1997. godine, kada sam pisao slomljenog srca i vežbao kako se od ljubavnih nevolja pravi dobra poezija :)

Balada o svinji

Ti si jedna slatka Krmača!
Valjaš se u blatu uspomena,
Grokćeš na sve što činismo,
Podriguješ nad bahatim nedelima našim.

Ti si jedna prelepa Svinja!
Šutiraš prasiće, ta divna sećanja.
sisu im otimaš, i ubijaš sve,
Da bi opstala sebično.

Ti si jedna divna Prasica.
Tvoje bahato telo u toru tabua,
Žvaćeš pomije životnih naslada,
i sopstveni izmet zaborava.

Ti si najlepša:
Krmača!
Svinja!
Prasica!

Koju sam ikad sreo!



Sanjao sam noćas da sam umro

Sanjao sam noćas:
Da me više nema.
Da ne postojim.
Da sam ništa.

I da me žališ,
Bez suza i uzdaha.

Sanjao sam noćas:
Da su me izbrisali
Vetrovi sudbine.
Hirovi nestvarnog.

I da me zemlja guši,
I pokrov crni miluje.

Sanjao sam noćas:
Da me strah hvata,
Od te duboke rake.
Od Crva, žitelja podzemnih

Da me polako proždire
Ništavlo to neumitno.

Sanjao sam noćas:
Agoniju voljenih,
Tugu bliskih,
Radost neprijatelja.

Svi krici pomešani
U kakofoniju ludila.

Sanjao sam noćas…
Sanjao sam noćas da sam…
Sanjao sam noćas da sam umro!

Konačno!
I Tragično!


Boje

Ipak su boje tvoje.
Ipak su bile tvoje,
I otišle su s tobom.

Ipak si ti farbala.
Ipak si ti malala.
I sad je sve Black & White.

Više ne gledam TV,
Ne prelazim ulicu,
Ne tražim dugu.

Jer,
Bez boja tvojih,
Besmisleno je!



Kockice

Kada si otišla,
Desilo se neočekivano:
Raspao sam se,
U hiljadu boja,
Komada,
Oblika.

Kada si se vratila,
Zatekla si čudo:
Mene ranjivog,
Pomalo plačljivog,
Radosnog,
Nehajnog.

I sada osećam,
Da je sve došlo.
I prošlo.
Nekada,
Sada,
Zauvek!



Šala

Izvalila si šalu, i očekivala osmeh.
Nisam ti ga uputio,
Pa si mi odsekla jezik.

Osetila si tugu, i zaplakala si.
Osmehnuo sam ti se,
Pa si mi polomila zube.

Ućutala si, očekujući razumevanje.
Počeo sam da plačem,
Pa si mi iskopala oči.

Pa dobro, šta hoćeš od mene ovakvog:
Sakatog,
Obogaljenjog,
Užasnog.
Zaista ne razumem!