Približavanje jubliarnoj 2000 godini...

Ove pesme su nastale tokom 1999 i 2000 godine, negde otprilike tokom decembra je napisana poslednja pesma, teme su raznovrsne i inspriacije su takođe raznovrsne bile, od dresa koji se sušio na jednom prozoru do plakanja na krevetu...


Uplakanoj

Plakala je:
Danima,
Noćima,
Mesecima,
Godinama,
Ali ne zbog mene.

Suze su stvarale:
Potoke,
Reke,
Mora,
Okeane,
Ali ništa za mene.

Srećan je samo onaj
Koji nije vredan ničijih/nečijih/njenih
Suza


Iznad Naprava i Nakaza, Do oblaka…

Kada sam kucao
Ime tvoje na stranici digitalnoj
Ova naprava je služila svrsi

Kada sam ti telefon šaputao
Reči besmislenije od onih u Vikend-romanima
Ona naprava je poslužila nama

Kada sam tvojoj majci
Rekao da te poljubi za mene dok spavaš
Ta nakaza-makaza je poslužila svrsi

Ali iznad svega toga
Leži smisao skopčan sa nevericom
Da sve deluje tako besmisleno…
Do oblaka


Dres(s)

Prolazio sam pored
Doma srednjoškolaca
Dres se sušio na prozoru
Nisam video nikog
Dres se samotno klatio
Crno-beli
Neki broj I još neko ime
Možda dune vetar I padne mi pred noge
Možda ga neko uzme, obuče I skoči kroz prozor
Možda jednostavno ostane da visi tu, do kraja vremena
A Možda, u krajnjoj liniji, promeni tim


O jednom Putniku i jednoj Raketi

Lajala je na Zemlju
Ali Zemlja ju je čula
I nije znala da je taj lavež
Postao deo tuđe istorije

Putovala je oko Zemlje
I Zemlja ju je videla
Ali, nije znala da poslednji put
Gledaju jedno drugo

I kada je progutala pilulu
Svi Psi su zavijali
A ona nije umrla
Samo je zatvorila oči, i Zemlja je prestala da postoji
Bar u Lajkinom umu


Muzika je veća od Reči i šira od Slika

Moja ljubav za tvoju lojalnost
Moj greh za tvoje srce
I kad se svet pretvori u prašinu
A Likovi iz ogledala prestanu da budu robovi
Ja Znaću

Tuga bez smisla, uvek je bez smisla
Sreća je manje smislena ali više je nema
Poput votke u Ruskom baru
Iscurela je kroz zadnji ulaz za snove
Ja Znaću

Ne prepoznajem te, prijatelju
Menjaj sve za mene
Toliko vredim
Najmanje


Krevet za spavanje i plakanje

Plakala je tu gde ti ja sada bivamo,
I delimo neku novu radost i neku novu tugu.

Spavala je baš, baš tu gde je jastuk,
Glava joj je počivala mirno i još mirnije.

Nikad ništa nismo radili, nas dvoje,
Nismo ni stigli, nije bilo vremena između dve suze i sna.

Zato Ti i Ja stojimo, i stajaćemo koliko treba,
Koliko Tebi treba da se ne probudiš sa suzama na obrazima.


Plaža II

U pesku vidiš mene.
Svako zrnce nosi po delić
Moje duše i mog osmeha

Zato dvorci blistaju na suncu
Zato ovde sve izgleda savršeno,
Samo zato…

I zato ti stalno zakopavaš pesak,
Iznova i iznova…


Plaža IV

Ne mislim da si savršena dok god me to ne pitaš.
Tada shvatam da u tebi i na tebi nema grešaka.

Ne mislim da si posebna dok mi se ne osmehneš.
Tada osetim da sam počastvovan što dišem vazduh pored tebe

I ne verujem da ćeš sutra razmišljati o meni.
Između mnogo krompirića koji ti se osmehuju,
zar ćeš zapamtiti i jednog kojeg si pojela !?


Upoznavanje

Pružila si mi ruku
Na usnama ime
U ruci Srce

Pružio sam ti ruku
Na usnama ime
U ruci dlan

Kako je bezobrazan taj dodir!!!
Sve tajne ispiriča…