Ove pesme su nastale mahom tokom 2001 godine, mada nemam jasno sećanje kako i kada, da li sam ih sve napisao odjednom ili su nastajale sukcesivno. U ovom periodu sam se više posvetio pisanju kratkih priča.
Večnost i još jedan dan
Neću da živim zauvek
Ništa ne traje toliko dugo
Da ne poželi pre ili kasnije da podvuče crtu
Neću ni dan viška
Svaki višak preti da se prelije
Preko ionako prepune čaše snova
Neću više ništa
Što mi nije dato na rođenju
Ili obećano na samrti
Velika usta
Sve sam ti rekao još pre nego što smo se i upoznali
Ali tada je to zvučalo kao podsmeh nekog neznanca
I zvučalo je loše.
Kada sam se prvi put izgubio u tvojim očima boje duge
Svi su pomislili da sam jadnik, i da mi tako malo treba
I izgledalo je bedno
Ipak, nije sve što sam uradio onda ili sada loše
Niti, posle svega, mogu reći da izgledam bedno
Mada, tvoj pogled nije obećavajući…
Stani uz mene
Nije lako biti tu
Ponekad je vetar,
Ponekad je kiša,
Ponekad ništa – gore od svega prethodnog
Nije lako stajati
Svod je tako težak
Zemlja tako tvrda
A između – gore od svega prethodnog
I nije lako postojati radi nekog
Taj neko je vredan tebe onoliko koliko ti vrediš
Ah, što nisam zlato da se premerim i saznam…
Ulazak/Izlazak
A Ljubav je slepa
Slepa više i od pravde
Ali manje pravedna od iste
A Ljubav je gluva
Tamo gde niko ne sluša sebe
Ona govori iz srca, najače što može
A Ljubav je nema
Ne poznaje ni jedan jezik
I ne krije svoje najdublje tajne
Srećan je onaj ko ne ume da voli.
Vidi, Čuje i Govori Svetu,
I poznaje ga.
Prijatelj koji mi je ukrao pesmu
Pevao je o cveću
O klupama – parkovskim i đačkim
O palicama i motkama
O snazi i veri
O Crnoj kafi
O pijanstvu jedne noći
O Kraju i Početku – novom ili starom
O krađi
O Policama
O nadi
O drugim ljudima…
Ali nikad o Njoj…
To je ostavio meni,
Znajući da nemam šta da kažem…
No comments:
Post a Comment