U XXI veku nema rime...

Ovo su četiri pesme, napisane za jedno veče, inspirisane stvarima koje su mi se nalazile pri ruci, ili makar u vidnom polju...

ONO ŠTO JE BITNO


Telefon

Dodirnuo sam te, onako kako si navikla da te dodirujem
Taj uzdah nije nudio olakšanje,
Samo osloba|anje od viška O2 u plućima

Osetio sam te i ti si me osetila
I ništa nije bilo drugačije
Ali sam konačno poverovao da vredi biti neko

A onda sam spustio slušalicu
I magija se urušila poput oba WTC-a
Jedan je bila moja nemoć,
A drugi tvoja snaga.


Lampa

Svetliš
Svetlišo
Neneosvetljeni
Nijedan

Blistaš
Blistašu
Blicu
Na fotoapartu

Kristališeš
Kriptonu
Supermenu
Grobaru

TYP A9406-1 MAX 20W
I ja sam obeležen, i ja imam marku
Zovem se U.A. UA za mene!!!



ONO ŠTO JE VAŽNO


Pepsi

Moj drug ima pepsi
Ja imam pepsi
I ti si jednom kupila pepsi
Zašto je pepsi svuda ?

Zato što je ona manifestacija Boga ?
Zato što je univerzalni ukras ?
Zato što je nije bilo ovakve dosad ?

Bog u flaši
Ukras u piću
Nešto novo…

Ja sam I Bog I Ukras i Novina
U svačijem životu sem u svom…


Sat

Brojao sam satove
Brojao sam kazaljke
Brojao sam brojeve
Brojao i brojao

I znate šta sam otkrio ?
Vreme nema Nulu – nema početak!
Uvek je bilo tu, samo sam ga ja poverio tebi na čuvanje
Ali ti si ga uzela i pretvorila i svojstvo svih.(Nova pandorina kutija)

Nema nade na dnu ovog pakla – prva je izašla
Ostao sam ja.
Mogao sam da iza|em, ali to bi bilo providno…

U drugu kutiju ću se vratiti.
Jednog dana.