2010 - Da li mi veruješ?

Da li mi veruješ?

Verujem ti

Svim srcem I dušom

Kažem: tako je

Verujem ti

Ne verujem sebi

Ni zvezdama, jer putuju dugo

Ni ljudima, jer dolaze i odlaze

Ni pticama, jer nemaju stalan dom

Ni zverima, jer su slobodne

Verujem tebi,

Pošto ćutiš mirno i gledaš

Dok mi se dlanovi znoje

Na volanu

I u džepu

Kada se prepletu

Sa tvojim prstima

Reci mi, da kada te poljubim

Ti i dalje premišljaš

Vagaš

Odmeravaš

Moja dela i reči

Kao da trgujemo

Kao da razmenjujemo

Nešto

Što se ne da razmeniti drugačije…

Dok pušiš

I dok pričaš

O stvarima koje su bile

I koje neće nikad biti

Ja sanjam

O tome da mi veruješ

Onako kako ja verujem tebi

I tvojim snovima...

2010 - Moja priča

Moja priča

Moja priča je obična.

Nema početak,

nema ni kraj,

za sada.

Ali traje i dalje,

i nosi u sebi

nešto isto kao i sve druge:

želju da me neko voli,

želju da neko bude kraj mene.

Ne neko,

baš jedna osoba.

Ni po čemu posebna svetu,

po svemu posebna meni.

I tako moja priča ide - 

dolaze i odlaze devojke,

drugarice, bivše i sadašnje.

Neke se udaju, neke ostaju trudne,

Neke odlaze zauvek, neke zaboravim.

Neke poželim, ali ne mogu,

A nekima samo želim da kažem:

Hvala što ste bile tu,

deo mog sna, makar na kratko.

Deo moje priče, makar jedan pasus.

I kad se priča bude okončala,

neka jedna od vas ostavi prašinu

na polici mojih sećanja

nedirnutu

i spremnu za polazak.

2010 - Moje srce

Moje srce

Moje srce ima rupu.

Napravila je priroda,

i sad skuplja u sebe

sve što treba i ne treba:

bolesti,

prazninu,

ljubavi koje nisam uzvratio,

ljubavi koje nisam dobio,

nadu,

sreću koja nije moja,

radost koju sam poklonio.

Sve što sam izgubio, zaturio

ili jednostavno ostavio.

I ne vredi,

stalno moram da pazim

da se ne ispuni.

Jer ako se napuni,

ja ću se razboleti

i umreti.

Zato hodam okolo

sa rupom na srcu,

darom prirode.

Možda jednog dana

pustim da se napuni,

čisto da vidim

šta će da se desi.

Možda to uradim sada,

možda za 15 minuta,

možda na kraju dana,

možda na kraju sveta,

mog ili tuđeg,

svejedno.

2010 - Moj dodir

Moj dodir

Moj dodir je topao

nosi u sebi toplinu

i daje snagu

Kažu da je to lepo

možda sam to tako ja napravio

možda mi dala priroda

možda sam prosto takav

hoću da se promeni

ne mogu više

da dodirujem druge ljude

ranije sam hteo

samo da vidim

jesu li stvarni ili nisu?

Sada ih dodirujem

da bi osetio

da li sam ja stvaran ili nisam.

I ne znam više ni sam

šta je tačno?

Šta je istina?

Možda je nema

možda samo treba da ustanem

i išetam iz svog tela,

kao astralna projekcija.

Njoj je dodir hladan,

duhovan ali hladan.

I da odem među zvezde.

Tamo je hladno,

Ali tamo je kuća

U nebesima, zvezdama i

nedostižnim krajnostima.

U XXI veku nema rime...

Ovo su četiri pesme, napisane za jedno veče, inspirisane stvarima koje su mi se nalazile pri ruci, ili makar u vidnom polju...

ONO ŠTO JE BITNO


Telefon

Dodirnuo sam te, onako kako si navikla da te dodirujem
Taj uzdah nije nudio olakšanje,
Samo osloba|anje od viška O2 u plućima

Osetio sam te i ti si me osetila
I ništa nije bilo drugačije
Ali sam konačno poverovao da vredi biti neko

A onda sam spustio slušalicu
I magija se urušila poput oba WTC-a
Jedan je bila moja nemoć,
A drugi tvoja snaga.


Lampa

Svetliš
Svetlišo
Neneosvetljeni
Nijedan

Blistaš
Blistašu
Blicu
Na fotoapartu

Kristališeš
Kriptonu
Supermenu
Grobaru

TYP A9406-1 MAX 20W
I ja sam obeležen, i ja imam marku
Zovem se U.A. UA za mene!!!



ONO ŠTO JE VAŽNO


Pepsi

Moj drug ima pepsi
Ja imam pepsi
I ti si jednom kupila pepsi
Zašto je pepsi svuda ?

Zato što je ona manifestacija Boga ?
Zato što je univerzalni ukras ?
Zato što je nije bilo ovakve dosad ?

Bog u flaši
Ukras u piću
Nešto novo…

Ja sam I Bog I Ukras i Novina
U svačijem životu sem u svom…


Sat

Brojao sam satove
Brojao sam kazaljke
Brojao sam brojeve
Brojao i brojao

I znate šta sam otkrio ?
Vreme nema Nulu – nema početak!
Uvek je bilo tu, samo sam ga ja poverio tebi na čuvanje
Ali ti si ga uzela i pretvorila i svojstvo svih.(Nova pandorina kutija)

Nema nade na dnu ovog pakla – prva je izašla
Ostao sam ja.
Mogao sam da iza|em, ali to bi bilo providno…

U drugu kutiju ću se vratiti.
Jednog dana.